Srpski English
Pretraga
 

NASLOVNA
BIBLIOGRAFIJA

 

DUNAV OSIGURANJE

 

2-2018

Obaveza distributera osiguranja da u obavljanju poslova postupa pošteno, korektno i profesionalno

Ključne reči: Direktiva o distribuciji osiguranja, član 17, načelo, poštenje, korektnost, savesnost, profesionalnost, najbolji interes, poslovi distribucije osiguranja, distributer, posrednik osiguranja, osiguravajuće društvo, osiguravač, klijent, po

                                           Apstrakt

    Prvi odeljak rada autor je posvetio ispitivanju korektivne i regulativne funkcije načela iz čl. 17, st. 1 nove Direktive o distribuciji osiguranja prema kome su distributeri kada obavljaju poslove distribucije osiguranja dužni da postupaju pošteno, korektno i profesionalno u najboljem interesu klijenata; zatim oblastima i nekim primerima u pojedinim oblastima poslova distribucije na koje se ovo načelo primenjuje; većem broju načela u srpskom pravu i u pojedinim drugim pravnim sistemima za koja bi se moglo smatrati da zajedno čine ekvivalent načelu iz pomenutog člana ove Direktive; razlozima zbog kojih bi pojam korektan u sprovođenju Direktive u naše pravo trebalo zameniti / prevesti pojmom savestan ili pravičan i zašto je opravdano da se pomenuto načelo po objektivno određenim kriterijumima konkretizuje u oblastima koja se tiču zaključenja ugovora distributera sa klijentima, ispunjenja njihovih obaveza i vršenja prava prema klijentima u kodeksu distributera o poštenom, korektnom / savesnom i profesionalnom obavljanju poslova.
    U drugom odeljku se ispituje kategorija „najbolji interes klijenta” kao cilj poštenog, korektnog / savesnog i profesionalnog obavljanja poslova distributera osiguranja i instrument kojim se izbegavaju moguće zloupotrebe distributera na štetu klijenta u obavljanju poslova distribucije osiguranja. Zatim, autor pažnju usredsređuje na ispitivanje načina posredstvom kojih se u Direktivi konkretizuje ova kategorija prilikom zaključenja ugovora distributera sa klijentom, ispunjenja pojedinih njegovih obaveza i u vršenju prava prema klijentu. Posebno mesto posvećeno je ispitivanju značaja pomenute kategorije u razgraničenju načela iz čl. 17 (1) Direktive i načela savesnosti i poštenja nacionalnih prava i drugih njemu u nacionalnom pravu srodnih načela kao što je načelo pravičnosti.
    Treći odeljak je mesto u radu na kome autor razmatra najvažnije obaveze distributera ustanovljene Direktivom prema klijentu koje nisu obligaciono-pavne prirode nakon čijeg ispunjenja nastaje njegova dužnost da dostavi klijentu određene informacije u vezi sa ispunjenjem tih obaveza na način određen u čl. 17, st. 2 ove Direktive. Od tih obaveza i informacija o kojima distributer ima dužnost da obavesti klijenta povodom njihovog izvršenja najviše prostora je posvećeno obavezi i informacijama od značaja za preduzimanje, od strane distributera, mera za održavanje efikasnih organizacionih i administrativnih mera radi sprečavanja sukoba interesa između distributera i obavezi i informacijama povodom unakrsne prodaje proizvoda osiguranja. Nakon ovog ispitivanja, autor otvara pitanje načina sankcionisanja distributera zbog povrede dostavljanja klijentu pomenutih informacija i dokazuje da se i bez posebnog regulisanja u nacionalnom zakonodavstvu ovih povreda u sprovođenju Direktive u nacionalno pravo one mogu sankcionisati kao svaka povreda obaveze na informisanje predviđena u nacionalnom obligacionom pravu kada postoji ugovorni odnos u kome je svaka ugovorna strana dužna da drugu obavesti o činjenicama od uticaja na njihov međusobni odnos. Za primer autor uzima odredbu čl. 268 srpskog Zakona o obligacionim odnosima.
    Nepoštenoj prodaji proizvoda osiguranja kupcu / klijentu / osiguraniku kao jednom od mogućih za klijenta / osiguranika naročito nepoželjnih i ne retkih oblika zloupotrebe distributera na štetu klijenta u obavljanju poslova distribucije osiguranja, autor posvećuje četvrti odeljak rada. Centralno mesto u tom odeljku je diskusija autora sa ispoljenim gledištima u uporedno-pravnoj literaturi o načinu određivanja visine naknade štete koju treba dosuditi osiguraniku u  slučaju nepoštene prodaje. Glavno mesto neslaganja autora sa ispoljenim gledištima je da ona ne vode računa o mogućim varijetetima takve prodaje, već pokušavaju da bez obzira na pojedine njene oblike dođu do univerzalnog pravila o visini naknade štete koju distributer duguje klijentu / osiguraniku.
    U petom odeljku autor razmatra ograničenja u jednoobraznoj primeni načela iz čl. 17 Direktive o distribuciji osiguranja u državama članicama koja proističu iz jezičke nepodudarnosti tekstova na kojima je ona objavljena, ona koja proističu iz prava koja u primeni Direktive ima država domaćin prema posrednicima osiguranja matične države kada oni obavljaju poslove distribucije osiguranja na njenoj teritoriji i iz nejednakosti u tumačenju i primeni njenih odredaba iz pomenutog člana između sudova i nadzorne vlasti u delatnosti osiguranja.
    Poslednji odeljak rada obuhvata osam obrazloženih zaključka do kojih je autor došao nakon ispitivanja obavljenih u prethodnim odeljcima, kao što su da obaveze koje su u rangu i značenju  načela ustanovljenog za distributere osiguranja u čl. 17 Direktive najvažniji i najznačiji nivo na koji je podignuta zaštita potrošača u poređenju i nezavisno od nivoa zaštite koji je posrednicima osiguranja bio obezbeđen u Direktivi o posredovanju u osiguranju; da obaveze i dužnosti dostavljanja informacija o obavezama distributera kojima se u Direktivi konkretizuje načelo iz čl. 17 i suzbijaju moguće zloupotrebe distributera na štetu klijenata prilikom obavljanja poslova distribucije osiguranja, među kojima je najteža nepoštena prodaja proizvoda osiguranja, predstavljaju drugi nivo visoke zaštite koji se Direktivom obezbeđuje potrošačima; da je jedan od osnovnih ciljeva zbog kojih je doneta ova Direktiva bio da se ustanovi do tada nepoznato načelo u komunitarnom pravu distribucije osiguranja formulisano u pomenutom članu i da je u sprovođenju pomenutog člana Direktive u srpskom pravu osiguranja potrebno održati princip supervizije nadzornog organa nad delatnošću osiguranja zasnovan na pravilima umesto nadzora zasnovanog na ovom načelu.

Jovan Slavnić

Preuzmite članak

autori iz poslednjeg broja
 

za autore

izjava o originalnosti radaizjava o originalnosti rada

uputstvo za autore priloga u reviji za pravo osiguranjauputstvo za autore priloga u evropskoj reviji za pravo osiguranja

HEINONLINE

ulrichsweb

PIA